AGONIJA SRPSKE KULTURE: Skele, satovi i krivična prijava

26.5.2018 19:01:53
Broj pregleda: 30
Podeli Tvituj Podeli na G+

Kako je došlo do petnaestogodišnjeg hoda po mukama Narodnog muzeja u Beogradu (3). Obnova ubrzana posle odustajanja od ambicioznih projekata, a otvaranje na Vidovdan

U DRUGOJ deceniji trećeg milenijuma rekonstrukcija Narodnog muzeja ušla je u neku vrstu moratorijuma. Posle ulaska u sudske sporove sa špediterskom firmom Kunsttrans”, odustajanja od projekta arhitekte Milana Rakočevića i novog konkursa na kome je pobedio tim Vladimira Lojanice, nisu napravljeni nikakvi značajni pomaci, a na čelo Ministarstva kulture došao je Predrag Marković.

Tokom trajanja svog kratkog mandata, Marković je kupio skelu za 7.500 evra, koja je kasnije omogućila obnovu fasade na zgradi. Skela na Trgu republike služila je samo da zaštiti prolaznike od dotrajalih delova fasade koji su počeli da otpadaju i dugo je bila metafora za ćorsokak u koji je zapala rekonstrukcija. Ova investicija ipak se pokazala kao svrsishodna. Da je skela kojim slučajem bila iznajmljena, državu bi neuporedivo mnogo više koštala narednih pet godina, koliko je prošlo dok fasada nije bila završena.

U stolici ministra kulture kratko se zadržao i Bratislav Petković, ali su tada donete neke važne odluke. Umesto Tatjane Cvijetičanin, na čelo Narodnog muzeja dolazi Bojana Borić Brešković. Odustalo se od rekonstrukcije i napravljeni su planovi za adaptaciju zgrade kao realnije i brže rešenje. Petković je otišao korak dalje i podneo krivičnu prijavu protiv N. N. lica u firmi Kunsttrans” (isto je uradio i kada je u pitanju firma Montera”, koja je dobila novac za rekonstrukciju Muzeja savremene umetnosti, potom proglasila stečaj, a da posao nije završila).

I danas smatram da je posao sa Kunsttransom” nepovoljan po državu, zato sam i podneo krivičnu prijavu izričit je Petković. Prvo, eksponati ne mogu da budu tako daleko od kustosa, a potom i visina zakupa je bila neprihvatljiva. Od samo jedne mesečne zakupnine, od 35.000 evra mogao je da se napravi novi objekat. Magacin nije ni postojao kada su pravili ugovor, a sada se na arbitraži traže milioni za neobavljen posao.

Ministar Vukosavljević nedavno je obišao obnovljeni enterijer

Foto D. Milovanović

PROČITAJTE I: AGONIJA SRPSKE KULTURE: Petnaest godina hoda po mukama Narodnog muzeja u Beogradu

Savete struke da Muzej što pre treba da počne da radi i da je zato racionalnije držati se samo adaptacije i zamene dotrajalih instalacija poslušao je i sledeći ministar Ivan Tasovac. Ambiciozno, u februaru 2015. postavio je na Trgu republike sat sa namerom da odbrojava do konačnog otvaranja u maju 2016. godine. Već u septembru uspešno su završene rekonstrukcija i restauracija fasade. Za 240 dana 130 angažovanih ljudi obnovilo je 4.200 kvadratnih metara i 276 prozora. Skela je napokon skinuta”, ali je bilo potrebno mnogo više vremena, od onog koga su propisali” satovi, da bi se uradila obimna dokumentacija za tender na kome je trebalo da budu izabrani izvođači za ostale radove.

Javna nabavka za završne radove na restauraciji, sanaciji i adaptaciji Narodnog muzeja, odnosno za 22 zasebna projekta, dva elaborata i jedan sinhroni plan instalacija, što sve zajedno čini 33 sveske, raspisana je tek u februaru 2016. Time je bilo jasno da predviđeni rok za otvaranje gubi smisao, odnosno da sat kuca uprazno.

Čuveni sat Ivana Tasovca

U međuvremenu država je dobila sve sporove protiv Kunsttransa”. Tokom mandata ministra Tasovca rešeno je i najspornije pitanje smeštaj eksponata za vreme radova. Najveći deo nacionalnog blaga, osim najvrednijih predmeta koji su još od 2007. u trezoru Narodne banke Srbije, ostao je u muzeju, a u njihovo čuvanje na Trgu republike i na još četiri tajne lokacije uključila se Vojska Srbije.

Početkom maja 2016. izabrani su izvođači radova za obnovu 11.180 kvadrata nekadašnje Hipotekarne banke. Posao vredan oko 900 miliona dinara, dobio je konzorcijum na čijem čelu je bila građevinska firma Koto” (već je uspešno obnovila fasadu). Celokupna sredstva za ovaj građevinski poduhvat obezbedila je Vlada Srbije, na čijem čelu je tada bio Aleksandar Vučić. Prvi radnici počeli su da pripremaju gradilište na Trgu republike 5. jula, a već početkom avgusta Tasovac je napustio ministarski kabinet.

Bratislav Petković, Predrag Marković i Ivan Tasovac

Radovi su potom išli prema zacrtanoj dinamici, a ministar Vladan Vukosavljević obilazio je gradilište pri svakoj završenoj fazi i sa izvođačima rešavao probleme koji su iskrsavali u hodu. Majstori su napokon izašli iz zdanja, koje su početkom veka projektovali Andra Stevanović i Nikola Nestorović, 31. marta. Enterijeru ovoga zdanja vraćen je sjaj koji je imao pre bombardovanja u Drugom svetskom ratu. U toku je izrada postavke, a Vlada na čijem čelu je Ana Brnabić izdvojila je tokom marta 63 miliona dinara za mobilijar i otvaranje Narodnog muzeja. Vrata iz Vasine ulice biće ponovo otvorena 28. juna, na Vidovdan, gotovo u dan kada je pre 15 godina 1. jula zatvorena stalna postavka.

ALTERNATIVNI PROSTORI

POSLEDNjIH 15 godina u javnosti su se čula mišljenja da bi brže i jeftinije bilo da se za Narodni muzej, koji se tokom svoje istorije selio čak 11 puta, napravila potpuno nova zgrada. Kada je rekonstrukcija zapala u ćorsokak, bilo je i drugih predloga o promeni adrese. Jedan od predloga bio je da se izmesti u zgradu nekadašnjeg SIV-a na Novom Beogradu, a bilo je i ideja da se umetnička zbirka prebaci u zdanje Predsedništva Srbije, gde se nekada nalazio Muzej kneza Pavla.

(kraj)




Povezane vesti