AMERIČKO-SRPSKI ANALITIČAR ZA "BLIC" Ako ga opozovu, Tramp bi mogao postati

22.8.2017 7:56:51
Broj pregleda: 14
Podeli Tvituj Podeli na G+

Nešto ozbiljno se dešava s Amerikom. Ne priznaje izabranog predsednika, meri snage sa Kim Džong Unom, ulicama njenih gradova divljaju brutalni rasisti, zateže odnose sa Rusijom

Obrad Kesić, politički analitičar i šef predstavništva Republike Srpske u Vašingtonu, dovoljno dugo je u Americi da bi mu ovo što se događa bilo nepoznanica. Razgovor smo počeli sa velikom antiruskom histerijom: otkuda dolazi, šta joj je cilj i kakav efekat ima?

Antiruska histerija traje već skoro godinu dana, a izgrađena je na temelju Hladnog rata i na mržnji prema Donaldu Trampu. On je najavom da će da prestane da se meša u unutrašnje politike drugih zemalja i sa žestokom kritikom prema temeljima američke spoljne politike i globalizma, za njih postao glavna meta. Uz to, njegova najava da želi da popravi odnose sa Rusijom predstavlja najveću pretnju političkom i vojno-bezbednosnom establišmentu u Vašingtonu, zbog toga što bi novo savezništvo Amerike i Rusije vrlo brzo pokazalo do koje mere je prethodna politika bila loša i štetna za američke interese, pogotovo u borbi protiv terorizma. Već duže vreme Amerika bez ruske podrške ne može da rešava bilo koji problem. Ono što je Obama radio prikriveno i pod retorikom konfrontacije sa Rusijom, Tramp bi želeo da otvoreno utvrdi kao novo partnerstvo dve vodeće vojne sile u svetu. Za vojno-bezbednosni establišment to je neprihvatljivo, jer bi im takvo savezništvo srušilo glavne argumente za vrlo velike i skupe nabavke oružja i bezbednosnih sistema. Osim toga, za demokrate Rusija služi kao izgovor za neuspeh Hilari Klinton i za sve neuspehe na izborima za Kongres, kao i na lokalnom nivou kroz celu Ameriku. Lakše im je da se brane argumentom da im je Putin „ukrao izbore” nego da se bave sopstvenom političkom ideologijom, koja je od njih odstranila srednju klasu i radnike. Napadi na Rusiju im služe kao kupovina vremena dok se politički i ideološki preispituju.

Kakva je danas Amerika iznutra?

Amerika je u dubokoj političkoj i društvenoj krizi. Borba za vlast je maltene paralizovala političko odlučivanje i sprečila konsolidaciju vlasti nove administracije. Mržnja, koja se nažalost u punom kapacitetu videla u Šarlotsvilu, najnoviji je jezik komunikacije između one Amerike koja je glasala za Donalda Trampa i onih koji su protiv njega i koji ga vide kao neko zlo. Šarlotsvil je ishod dominantne politike ove dve podeljene Amerike, gde u poslednjih osam meseci tolerancija za mišljenje i stavove političkih protivnika ne postoji. U Šarlotsvilu smo videli da su i ekstremna desnica i njihovi protivnici došli naoružani štapovima, palicama i pajserima. Ovakav politički diskurs ugrožava ne samo mir na lokalnom nivou, nego postaje najveća pretnja za stabilnost i mir u celoj zemlji.

Da li su se Amerikanci navikli na Trampa ili ga i dalje ne priznaju?

Jedan deo Amerike još ne prihvata ili ne priznaje Donalda Trampa kao svog predsednika. To se vidi u svakodnevnim političkim borbama i u medijima, gde je CNN postao deo političke opozicije prema Trampu. To samo još jače utvrđuje njegovu podršku među njegovim pristalicama i dovodi do sve veće i veće podele, gde je za jedne Tramp fašista i sami đavo, a za druge jedina nada da se zlo političkog establišmenta u Vašingtonu razbije i otera. Sve ono što je govorio za vreme kampanje o korupciji i zlu koje dolazi „iz močvare” Vašingtona i od „duboke države” potvrđeno je sa napadima na njega. U neku ruku, taman i da njegovi protivnici uspeju da ga opozovu, on će možda tek tada postati najveća pretnja tom establišmentu jer bi postao velikomučenik za svoje glasače, ali i za veliki deo Amerike koja je razočarana i ostavljena bez nade.

Balkan sve manje bitan

Amerika i Balkan! Koliko smo joj uopšte u fokusu?

Balkan je ne samo predmet političke borbe između Zapada i Rusije, nego je takođe trenutno i predmet unutrašnje borbe oko kontrole nad američkom spoljnom politikom. Politički establišment pokušava na svaki način da održi politiku prethodnih administracija u ovoj regiji. Ovakva politika je pod udarom prvenstveno želje predsednika Trampa da uskrati moć i uticaj Stejt departmenta. U tom kontekstu, Balkan, kao i druge regije koje su na periferiji američkih interesa prvi će da osetiti smanjen budžet koji je najavljen Stejt departmentu. Bez obzira na ishod borbe za vlast u Vašingtonu, nikada više nećemo videti onoliko veliku aktivnost i umešanost Amerike u ovoj regiji. To su prvi shvatili Albanci, koji sada pokušavaju da proguraju sve ključne ambicije, jer se plaše da vreme nije na njihovoj strani.




Povezane vesti