Kako je Zapadni Balkan postao najmanje važna tema Samita o Zapadnom Balkanu

12.7.2018 14:16:06
Broj pregleda: 34
Podeli Tvituj Podeli na G+

Samit o Zapadnom Balkanu održan je u Londonu, prestonici zemlje koja je pred vratima EU u smeru za izlazak. Istovremeno, ovo je bio samit na kome se, čini se, najmanje reči bilo o evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana, što je sve kulminiralo na završnoj konferenciji za novinare na kojoj nije postavljano ni jedno jedino pitanje o našem regionu.

Sam skup imao je jedan konkretan rezultat potpisan je sporazum o sedištu transportne zajednice koje će se nalaziti u Beogradu.

S druge strane, možda i najveći utisak od svega, jeste što je ovaj skup, čiji je domaćin bila britanska premijerka Tereza Mej, ostao u senci ostavki nekoliko britanskih ministara, a sve u vezi sa Bregzitom.

Ni poruke upućene zemljama regiona nisu se posebno isticale, osim one koju već svi znaju napamet da EU podržava priblizavanje i priključivanje balkanskih država evropskoj porodici naroda.

Mnogi su se, zbog svega toga, zapitali kakva je ovo zapravo poruka za Zapadni Balkan?

Angela Merkel Terza Mej i Mateus Moravjecki

Jedan pogled na londonski samit, neko će reći pomalo i surov, dao je profesor zagrebačkog Fakulteta političkih nauka Dejan Jović, koji navodi da je poruka zemljama Zapadnog Balkana zapravo da ne treba da se priključe Uniji.

Zemlja koja napušta Evropsku uniju u, čini se, veoma “zbrkanom” razvodu, je odgovarajući domaćin samitu Zapadnog Balkana samo ako EU želi da pošalje poruku da Zapadni Balkan ne bi trebalo nikada da se priključi EU. Sa ostavkom šefa diplomatije Borisa Džonsona sve se pretvara u pravu farsu napisao je on na svom Tviter nalogu.

Očekivanja od susreta i bila niska

Da je ostavka ovog, i još tri britanska funkcionera prvog dana samita “bacila senku” na čitav događaj, slaže se i programska direktorka Centra za evropske politike Milena Lazarević, koja je prisustvovala ovom dvodnevnom događaju.

Jeste bila možda nesrećna situacija sa ostavkama, ali treba imati na umu da Velika Britanija ima kabinetski sistem, po kome premijer smenjuje i postavlja ministre, tako da je novi izabran već sutra dan. Međutim, možda su očekivanja od ovog susreta bila nešto niža imajući u vidu da se Britanija trenutno nalazi u pregovorima sa EU oko izlaska priča Lazarević.

Kako navodi, ne bi se složila sa ocenom da se manje govorilo o Zapadnom Balkanu, i objašnjava da je Velika Britanija, bez obzira što je i sama pred izazovima, potrudila da izdvoji vreme i resurse za održavanje ovog skupa, iako ona sama izlazi.

Milena Lazarević

To može da bude posmatrano na taj način da su bez obzira na izlazak posvećeni regionu, i da planiraju to da ostanu. Bez obzira na izlazak, njihov interes staje na raznim poljima, od obezbeđivanja mira, bolje bezbednosne situacije, borbe protov organizovanog ktiminala, terorizma, u okviru migratornih politika Takođe, njena spoljan politiak će sada biti vidljivija, što možda nije toliko bila u okviru Unije priča ona.

Kaže i da treba imati na umu da zemlja, iako izlazi iz Unije, želi da ostane i ekonomski i politički povbezana sa njom, pa i sa Zapadnim Balkanom.

Britanski interes na Zapadnom Balkanu

To navodi i Jović, koji londonski samit vidi kao britanski interes.

Razumem zašto je samit u Londonu u interesu Velike Britanije: želi da se pozicionira kao nova spoljna sila (posebno u oblasti bezbednosrti), u oblasti koja će verovatno biti otvoreno polje u kome će se EU takmičiti sa Kinom, Rusijiom, Turskom i (posle Bregzita), i Velikom Britanojom. To je jasno napisao je on.

Bez pitanja o Zapadnom Balkanu

Zanimljiva je i opaska jednog novinara nemačkog “Dojče velea” o završnoj konferenciji za medije na kojoj su govorile Angela Merkel i Tereza Mej, i premijer Poljske Mateus Moravjecki.

Unapred dogovoreni kontingent novinarskih pitanja za kolege iz Velike Britanije, Nemačke i Poljske. I onda pitanja o Bregzitu, britanskoj vladi, trgovini, Trampu. Nijedno jedino pitanje o Zapadnom Balkanu napisao je on na tviteru.

Da se nešto dešava sa Berlinskim procesom saglasan je i Florian Biber, profesor Univerziteta u Gracu i šef Centra za Jugoistočnu Evropu. On navodi da se od početka procesa, pre pet godina, saradnja značajno povećala među zemljama Zapadnog Balkana, kao i da je pokrenut je niz projekata i inicijativa, poboljšani su i bilateralni odnosi, posebno između Makedonije i Bugarske i Grčke. Međutim, navodi od za portal EWB, “Berlinski proces je u raspadu” za šta, po njegovom sudu, nije kriv Zapadni Balkan, već članice EU koje u njemu učestvuju.

Florian Biber

Londonski samit je dogovoren je pre Bregzita, ali je bila čista glupost da se održi u zemlji koja traži da napusti EU, i predvidivo je u vrućoj fazi pregovora o svom izlasku iz EU, i to dok se teži da se samit drži poruke da je proširenje EU realno i poželjno navodi on za EWB.

Ključna stvar vladavina prava

On kaže da se samit ne održava u Velikoj Britaniji samo na britansko insistiranje, kao pokušaj definisanja njene uloge na Balkanu posle Bregzita, već i da je londonski samit podržao i Berlin “pokazujući kako nemačka vlada koristi Berlinski proces da zgrne usluge koje nemaju veze sa brigom za Zapadni Balkan”.

Biber kaže i da se EU ponovo angažovala na Balkanu “tek pošto je prošle godine priznala da zanemarivanje jača krize, destruktivnu spoljnu intervenciju i demokratsko nazadovanje na Balkanu”, ali je ipak nedovoljno shvaćeno da je ta „silazna spirala u delovima Zapadnog Balkana posledica podela u EU koja šalje kontradiktorne poruke i više ne nudi pravednu i realnu perspektivu pridruživanja“.

Da je konsolidacija Berlinskog procesa neophodna smatra i Milena Lazarević, ali ističe i ključne poruke poslate sa londonskog skupa.

Ključna stvar je i ovog puta bila vladavina prava i da bi sve države Zapadnog Balkana trebale time da se pozabave. Takođe, ono što je zajedničko svima, a što je prepoznato kao veliki problem je “odliv mozgova” priča ona i navodi da je prepoznato da civilno društvo mora da bude uključeno u sve ove procese.

(Lana Gedošević)




Povezane vesti