Kako se meri inteligencija jednog grada?

9.11.2018 19:47:23
Broj pregleda: 11
Podeli Tvituj Podeli na G+

Koeficijent inteligencije intrigira i zaokuplja pažnju ljudi od davnina. Kako nas je uvek zanimalo koliko je neko pametan, merili smo intelektualne kapacitete, razlikovali vrste inteligencije i radili brojne testove da procenimo sopstvenu i pamet drugih. Ipak, da li ste se ikad zapitali kako se meri inteligencija jednog grada? Koliko je važno da mesto u kojem živimo bude – pametno?

Šta znači „pametan grad“?

Možda vam je prva asocijacija na pametan grad autoput ukrašen muzičkim notama ili semafor koji govori matematičke formule, ali takav grad bio bi ekvivalent školskom „učenju napamet“ – to jest, znanju koje ničemu ne služi. Pametan grad je onaj koji, koristeći sve raspoložive načine i tehnologije, rešava problematične tačke u svom funkcionisanju, olakšavajući svakodnevne obaveze građanima i štiteći ih od nepotrebnog stresa na dnevnom nivou.

Kako to konkretno izgleda? Evo nekoliko primera:

U Nemačkoj je razvijena onlajn mapa koja prikazuje koliko je neko mesto dostupno za osobe sa invaliditetom;

U Singapuru je primenjena tehnologija koja detektuje pušenje u zonama u kojima su cigarete zabranjene;

U Barseloni su instalirani senzori koji motre na kvalitet vazduha i nivo buke u gradu.

Ovo su samo neki od desetina i stotina primera korišćenja novih digitalnih i komunikacionih tehnologija kako bi se poboljšao život u urbanim sredinama. Zajedničko im je to što su usmereni ka iskustvu čoveka – drugim rečima, ideja je da se realizuju projekti koji su ljudima potrebni i time reše njihovi svakodnevni konkretni problemi.

Pametan grad – pametni ljudi

Grad je geografska odrednica koja označava određenu teritoriju i skupinu ljudi. Pametan grad, s druge strane, čini određena teritorija i skupina pametnih ljudi!

Pametni ljudi nisu nužno oni sa najvišim rezultatom na skali inteligencije, već oni koji prepoznaju izazovnu situaciju u svom okruženju i imaju potrebu, ideju i motivaciju da je reše. Pametni ljudi su oni koji misle o svojoj dobrobiti, ali i dobrobiti drugih. Pametni ljudi osmišljavaju mehanizam koji donosi korist, a menjaju onaj koji ne funkcioniše.

Ovo znači da Barselona ili Singapur nemaju specijalnu predispoziciju koja ih čini pametnim, već njihovi stanovnici stvaraju i održavaju mehanizme koji dozvoljavaju novim idejama da se rode, razviju i budu ostvarene. Ovo je gledište koje pruža razloge za optimizam, jer grad ne mora da ima istoriju punu najnovijih tehnologija kako bi se razvijao u skladu sa vremenom – dovoljno je da svojim stanovnicima pruži šansu da ga osavremene i poboljšaju.

Da li je Beograd pametan grad?

Odgovor na ovo pitanje zahteva da se prvo zapitamo – da li mi Beograd činimo pametnim?

Ukoliko imate standardan izgovor na ovu temu, da ste primetili stvari koje bi mogle da se promene na bolje i imate ideju kako, a nemate sredstva i podršku da je sprovedete u delo – on pada u vodu. Osim stare narodne „ko hoće, nađe način“, a koja uvek važi, dobre vesti su da vam kompanija Belgrade Waterfront pruža konkretnu priliku da predstavite svoju ideju, u vidu nagradnog konkursa „Imam rešenje za pametniji grad“!

To možete učiniti popunjavanjem onlajn formulara na sajtu imamresenje.rs do 25.11.2018. godine, do kada su otvorene prijave za ideje o inovativnim funkcijama, uslugama ili proizvodima u cilju stvaranja pametnih gradova u Srbiji. Na konkurs se mogu prijaviti zainteresovani pojedinci i timovi od maksimalno tri člana.

Organizator konkursa je kompanija Belgrade Waterfront. Novčane nagrade za ideje koje osvoje prva tri mesta iznose 5.000, 3.000 i 2.000 evra, a kompanija Belgrade Waterfront obezbedila je i dodatnih 25.000 evra za implementaciju ili dalji razvoj pobedničkih ideja.

Prijavi se i ostvari svoju ideju – pokaži da Srbija ima pametne i brižne ljude koji će stvoriti pametniji grad!




Povezane vesti