Kako živi prosečan Slovenac 27 GODINA nakon izlaska iz SFRJ?

25.6.2018 17:17:18
Broj pregleda: 102
Podeli Tvituj Podeli na G+

Stanovništvo Slovenije je ostarilo, ali im je životni vek za osam godina duži, dok za kilogram hleba rade trećinu vremena manje nego pre 27 godina, kada je ova zemlja 25. juna 1991. godine objavila Deklaraciju o nezavisnosti, odnosno o otcepljenju od bivše SFRJ.

Povodom obeležavanja Dana državnosti, slovenački portal siol.net objavio je zanimljive statističke podatke, ilustrujući socijalnu sliku nacije i životni standard Slovenaca pre 27 godina i danas.

Prosečna starost stanovništva Slovenije je 1. januara 1991. godine iznosila 35,9 godina, a danas 43,2 godine. Znatno je opao broj ljudi mlađih od 15 godina, dok je starijih od 65 godina sve više. Posledično, 2017. godine je bilo skoro 44 hiljade dece manje u osnovnim školama nego 1991. Nasuprot tome, broj penzionera se povećava, a odnos između penzija i zarada se pogoršava.

Bled

Starosne penzije su 1992. godine dostizale 78,4 odsto neto plate, dok su u leto 2017. godine pale na 58,4 odsto. U Sloveniji je prošle godine bilo 1,27 miliona radno aktivnog stanovništva, od kojih je 67 hiljada bilo nezaposleno.

Prema podacima Zavoda za statistiku, danas u Sloveniji 19,4 odsto stanovništva ima 65 godina ili više, a predviđa se da će ta starosna grupacija 2057. godine činiti gotovo 31 posto slovenačke populacije.

Očekivani životni vek će takođe biti produžen. Dečaci koji se rode u Sloveniji 2080. godine mogu da očekuju da će živeti 87 godina, a devojčice preko 91 godine.

Na početku svog puta u nezavisnost, Slovenija je naišla na velike ekonomske poteškoće, a isto to se dogodilo i 2008. kada je zemlju pogodila svetska ekonomska kriza. Za 27 godina, Slovenija je promenila dve valute. Posle proglašenja nezavisnosti 1991. godine, jugoslovenski dinar zamenio je slovenački tolar.

Tolari su u početku štampani kao bonovi, koji su kasnije zamenjeni stvarnim novčanicama. Ulaskom u Evropsku uniju, slovenački tolar je zamenio evro.

Prema statističkoj kancelariji, zbog različitih valuta tokom proteklih 27 godina teško je porediti prosečne zarade 1991. godine i danas. Međutim, neosporno je da su cene od 1991. nadalje rasle sporije nego plate, navodi se siol.net.

Prošlog leta je, kako precizira, prosečan Slovenac za kilogram crnog hleba trebalo da radi 18 minuta, ili za trećinu vremena manje nego 1991. kada je radio 27 minuta.

Za kilogram mlevene kafe je 1991. morao da radi četiri puta više nego danas, tačnije 5,2 h u odnosu na sadašnjih 1,18 h, a da bi kupio novi putnički automobil Reno prosečnom Slovencu je sada potrebno duplo manje rada (1.925 sati) nego pre 27 godina (3.702 sata).

U tekstu se takođe napominje da se u proteklih više od četvrt veka značajno promenila i struktura slovenačke ekonomije. Prema Zavodu za statistiku, udeo prihoda od poljoprivrednih aktivnosti u BDP-u smanjen je za više od polovine sa 5,7 procenata 1991. godine na 2,1 odsto lani, a znatno je pao i udeo prihoda od industrije i građevinarstva, dok je skočio udeo prihoda od usluga (sa 50,3 posto 1991. na 64,8 procenata 2017.).

Julijski Alpi

Slovenačka ekonomija se 1991. suočila sa gubitkom jugoslovenskog tržišta i uvođenjem tržišne ekonomije.

U prve dve godine nezavisnosti, ekonomska aktivnost je u velikoj meri usporila, tako da je 1991. BDP smanjen za 8,9 odsto, a u godinu kasnije za 5,5 odsto.

Ipak, sa današnje distance, BDP po stanovniku je u Sloveniji 1991. godine bio četiri puta manji nego 2017. Naime, pre 27 godina BDP je iznosio 5.100 evra po stanovniku, a prošle godine 21.000 evra, što je Sloveniju svrstalo na 16. mesto među državama 28-članog bloka.

Prešernov trg

Pored toga, u prvim godinama nezavisnosti Slovenija je beležila i visoku stopu inflacije koja je dostigla čak vrtoglavih 250 odsto. Tokom 2015. i 2016. godine u zemlji je došlo do deflacije, da bi prošle godine rast potrošačkih cena iznosio 1,4 procenta, piše siol.net.




Povezane vesti