Ko je licemer i koga, po Dačiću, treba da bude sramota?

10.8.2018 22:15:59
Broj pregleda: 22
Podeli Tvituj Podeli na G+

O stavovima velikih svetskih sila povodom kosovskog pitanja u poslednjim nedeljama uglavnom govori šef srpske diplomatije Ivica Dačić.

U provladinim medijima često su citirane i isticane na naslovnim stranama njegove tvrdnje da se američka pozicija promenila.

“Ranije su smatrali da je pitanje Kosova rešeno i da mi imamo samo da priznamo Kosovo. Nova administracija je promenila poziciju, otvoreni su da sagledaju sve predloge za neka kreativna i fleksibilna rešenja, to je ono što smo mi tražili“, rekao je Dačić u petak za Prvu televiziju.

On je istakao i da “može da se vidi da su uz Ameriku i Rusija i Francuska veoma raspoložene da se dođe do kompromisnog rešenja“.

Ministar spoljnih poslova Srbije je, sa druge strane, izdvojio Nemačku kao državu koja kaže da ne treba menjati granice.

“Ali mi kažemo da su prvo menjane granice Srbije Ne možete tako da zatvorite Pandorinu kutiju i da kažete da se ništa nije desilo i da nema dalje“, rekao je Dačić.

Daleko oštriji u komentaru, ali ovoga puta bez direktnog pominjanja Nemačke, Dačić je bio na konferenciji za medije posle sastanka sa portparolkom ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marijom Zaharovom.

”Oni su našu granicu srušili i sada se setili da nema promena granica&. Otvorili ste Pandorinu kutiju i nema više da se govori o tome. Kako vas nije sramota, licemeri jedni?“ O kojoj granici pričate, o granici Kosova i Srbije, a ko je verifikovao tu granicu? Oni su pomogli da Kosovo postane nezavisno sada govore o tome da nema promene granica”, naveo je Dačić.

O takozvanom kreativnom rešenju kosovskog čvora još krajem juna se nemački ambasador u Prištini Kristijan Helt ozbiljno usprotivio.

Niko ne bi mogao da me mi da ubedljiv odgovor na pitanje kakve probleme bi podela rešila. Da li bi ona donela bilo kakvo poboljšanje kosovskim Srbima koji žive u južnom delu reke Ibar. Da li bi poboljšala situaciju istorijskih i religioznih centara kao što su srpski pravoslavni manastiri? Da li bi možda poboljšala predstavljanje srpske zajednice unutar kosovskog društva? Ne”, rekao je Helt.

On je izneo sličan stav i početkom maja ove godine.

Za mene su razgovori o promeni granice opasni i ja ih odbacujem. Da bi Kosovo i Srbija mogli da se pridruže Evropskoj uniji, takav sporazum bi trebalo direktno da reguliše buduće kosovsko-srpske odnose, a ne da stvara nesigurnost koja bi kasnije predstavljala probleme unutar EU”, rekao je Helt.

S tim u vezi, u maju ove godine je i predsednik Odbora Bundestaga za odnose sa EU Ginter Krihbaum rekao da Evropska unija ne želi da uvozi nove probleme, odnosno da ne želi da “Kosovo bude kao Kipar”.

Nerešene konflikte ne možemo da uvezemo. Kipar je bio primer, i to ne želimo da se ponovi”, rekao je Krihbaum.




Povezane vesti