LETEĆI TANJIR NA STAROJ PLANINI Mnogi ne znaju za ovo arhitektonsko čudo, a sada

26.10.2018 6:16:10
Broj pregleda: 73
Podeli Tvituj Podeli na G+

Izdiže se kao leteći tanjir na vrhu Stare planine. Buzludža je betonski spomenik podignut pre 40 godina u slavu komunizma. Neobična kružna zgrada već je dve decenije prepuštena propadanju i vandalizmu pošto Bugarska nastoji da zaboravi svoju komunističku prošlost. Zapadni stručnjaci, međutim, žele da je sačuvaju.

Struktura visoka 70 metara napravljena je od 70.000 tona betona, 3.000 tona armiranog čelika, 40 tona stakla i izgleda kao da lebdi na 1440 metara nadmorske visine u središtu Bugarske.

Unutra je 40 metara široka svečana dvorana u koju stane 400 ljudi. Od poda do krova bila je prekrivena mozaikom koji prikazuje istoriju bugarske komunističke partije.

Otvoreno 1981. godine, nakon pada gvozdene zavese” zdanje je ispražnjeno i prepušteno zubu vremena.

Poslednjih godina samo se najpustolovniji strani turisti odlučuju da posete ovaj izolovani spomenik, što je mesne vlasti nagnalo da ga zaključaju kako bi sprečili bilo kakve nesreće, piše Jutarnji list”.

Bez obzira na to, stručnjaci iz organizacije za kulturno nasleđe Europa Nostra” pozivaju bugarske vlasti da spase ono što smatraju remek-delom arhitekture, inženjerstva i umetnosti”.

Tokom hladnog rata bugarski su komunisti tvrdili da se crvena zvezda na vrhu tornja može videti iz Rumunije na severu i Grčke na jugu.

Sa svojim brutalističkim stilom, to je izvorno arhitektonsko postignuće 20. veka kaže Loran Levi Stros, čelnik Europa Nostra” i bivši zvaničnik UNESCO-a.

Za britanskog arhitektu Grejema Bela, Buzludža je neverovatna građevina, neverojatno upečatljiva i sada neverobatno tužna”.

Spomenik je deo evropskog kulturnog nasleđa, a većina Evrope ne zna da postoji kaže Bel.

U Europa Nostra” uvereni su da se zdanje može i mora spasiti. Traže hitnu akciju da se zaustavi propadanje i da se proglasi zaštićenim nacionalnim spomenikom što bi omogućilo korišćenje EU fondova za obnovu.

Dobro je da Evropa mari jer Bugarska ne mari kaže autor spomenika, 89-godišnji arhitekta Georgi Stoilov.

I stvarno, lokalne vlasti sa svojim ograničenim proračunom nikada nisu Buzludžu smatrali nečim u što je važno uložiti.

Bugarska arhitekta Dora Ivanova, rođena godinu nakon pada bugarskog komunističkog režima, najzaslužnija je što se spomenik vratio u fokus zanimanja u Bugarskoj. Ali i ona je za njega saznala surfujući” internetom pre nekoliko godina.

Nije moguće da je tako sjajan deo arhitekture bude u tako lošem stanju. To je deo bugarske istorijei, sviđalo nam se to ili ne kazala je.

Ona se zalaže za očuvanje građevine, a ne njenu obnovu.

Obnova bi bila glorifikacija komunizma. Ali istoriju treba sačuvati i objasniti rekla je.

Stručnjak za turizam Rumen Draganov tvrdi da spomenik može pomoći razvoju turizma u regiji već poznatoj po tračanskim grobovima i slavnim vrtovima ruža.




Povezane vesti