Najmlađi vladika SPC ima 31 godinu, a potiče iz mesta, kako sam kaže, biblijskog

14.6.2018 9:48:12
Broj pregleda: 53
Podeli Tvituj Podeli na G+

Monah Heruvim postao je najmlađi episkop u istoriji Srpske pravoslavne crkve pošto je ustoličen na čelo Osječkopoljske i baranjske eparhije sa nepunom 31 godinom.

Hirotonija episkopa Heruvima obavljena je na svetoj liturgiji u Sabornom hramu Svetog velikomučenika Dimitrija u Dalju, u Hrvatskoj.

Heruvim je rođen 30. jula 1987. godine u Vukovaru, kao Vitomir Đermanović, a nakon završetka osnovne škole u rodnom gradu upisao je Bogosloviju Sveta tri jerarha u manastiru Krka. Po njenom završetku kreće na Pravoslavni bogoslovski fakultet u Beogradu, na kojem je diplomirao 2011. godine, a paralelno sa bogoslovskim studijama upisao je Filološki fakultet u Beogradu, odsek za srpski jezik i književnost. U toku studija, 2009. godine, zamonašio se i dobio ime Heruvim.

Tokom školovanja na Bogosloviji susretao sam se sa monasima i njihovim načinom života. To je u meni i probudilo želju da živim na taj način. Tokom boravka u manastiru Krka čoveku se nekako otvori vidik kojim putem da krene. Da li da zasnuje brak i postane sveštenik, ili da se odluči na ovaj monaški način života. I jedno i drugo je svojevrsna žrtva sa kojom čovek treba da se nosi, i jedno i drugo je podjednako važno i ima isti cilj, a to je da se ljudi u zajednici spasavaju i zadobijaju carstvo Božje izjavio je Heruvim za portal Srbi.hr.

U 2011. godini postavljen je za profesora u Bogosloviji Sveta tri jerarha, u kojoj je još obavljao dužnosti upravnika internata, glavnog vaspitača, bibliotekara i duhovnika.

Sa nepunom 31 godinom postao najmlađi espiskop u istoriji SPC

Dve godine kasnije odlazi u novoformirani manastir Svete velikomučenice Nedelje u Oćestovu, gde obnavlja bratsvo, čime taj manastir postaje jedan od centara pravoslavlja u okolini Knina. Na njegov duhovni razvoj posebno je uticao narod Dalmacije, ali i odrastanje u Vukovaru, za koji je u prvoj besedi kao vladika rekao da je mesto biblijskog stradanja”.

Tokom tih petnaest godina života u Severnoj Dalmaciji saživeo sam se sa tamošnjim narodom. Taj narod je više okrenut tradiciji, ali kao što je i podneblje na kom žive tvrdo, tako je i narod tvrd. To je ono što je na mene najviše uticalo i ostavilo traga. Katolička i pravoslavna crkva treba da šire ljubav, jer Hrvati i Srbi su dva bratska naroda. Ja lično i svi drugi naši sveštenici, kretali su se po tom prostoru, po gradu Kninu, u mantiji i nikada nismo doživeli bilo kakvu neugodnost, i to ne kažem kurtoazije radi, nego je to zaista istina nastavio je vladika.

Bavi se pčelarstvom i sarađuje na radiju

Pre ustoličenja na mesto vladike, Heruvim je prošle godine postavljen za nastojatelja manastira Uspenja Presvete Bogorodice u Daljskoj Planini. Sarađivao je na realizaciji emisije „Reč pravoslavlja“ na Hrvatskom radiju Knin. U naučnom radu posebno je izučavao evharistijsko bogoslovlje kapadokijskih otaca, dok se u slobodno vreme bavi pčelarstvom. Ime Heruvim dobio je po prvom igumanu manastira Krka, a dao mu ga je nekadašnji episkop dalmatinski Fotije, koji ga je i zamonašio.




Povezane vesti