NARODNA VEROVANJA Evo šta ne smete, a šta možete da radite na Badnji dan

6.1.2018 9:16:07
Broj pregleda: 33
Podeli Tvituj Podeli na G+

Badnjim danom počinje božićno slavlje žene pripremaju trpezu za Božić, a muškarci idu po badnjak. Na ovaj dan je, prema verovanju, najbitnije širiti ljubav prema bližnjima, rešiti stare nesuglasice i vratiti dugove. Badnje veče se provodi u krugu porodice, a mnogi običaji koji se na ovaj dan poštuju inspirisani su težnjom da se u narednoj godini obezbede sreća i napredak porodice. Ovo su samo neki od njih.

Pre izlaska sunca domaćin sa sinovima odlazi u šumu po badnjak. Bira mlad i prav cerić ili hrast, okreće se ka istoku i seče ga sekirom ukoso. Po narodnom verovanju, badnjak mora da se preseče sa tri snažna udarca, pa da se otkine lomljenjem ili uvrtanjem. Zatim se donosi i uspravlja uz kuću, pored ulaznih vrata, gde stoji do uveče.

Na Badnji dan se ništa ne pozajmljuje iz kuće, a ako je nešto pozajmljeno, traži se da se vrati, jer ne valja da ono što pripada kući bude van nje za Božić.

Na Badnji dan kada se svi poslovi završe, u jednoj većoj šerpi ili tiganju rastopi se mast, pa se u njoj ogledaju svi ukućani. Ko ne ugleda svoju glavu, dogodine će umreti jedno je od narodnih verovanja.

Ako na Badnji dan bude oblačno, očekuje se rodna godina.

U nekim ovčarskim krajevima čobanin na Badnji dan nosi pod jezikom kamičak verujući da će se vuku tako skameniti vilice ako se približi stadu, pa neće moći da kolje ovce.

Uveče domaćin sa sinovima u kuću unosi pečenicu, badnjak i slamu. Kada pređe preko praga, pozdravi domaćicu i čestita joj badnje veče, na šta ga ona blagosilja i posipa domaćina i ono što unosi pšenicom.

Po slami ne valja ići bos, jer će ukućane boleti noge.

Na Badnje veče stoka se pospe solju, žitom i projom da bi se sačuvala od čini.

Posle večere uza zid se poređaju kašike po starešinstvu, pa čija preko noći padne, taj će sledeće godine umreti.

Na Badnje veče ne treba zaspati dok badnjak ne izgori, jer će onda ukućani umirati bez predznaka.

U nekim krajevima veruju da će biti dosta meda u narednoj godini ako iz badnjaka iskaču varnice.

Ako se na badnjaku koji gori u ognjištu nakupi dosta pepela, veruje se da će zima biti jaka sa dosta snega.

Kada ukućani legnu da spavaju, baba ili neka druga starija žena zabada nož u vrata iznutra ili stavlja glogov kolac iza vrata i na njega obesi luk da bi ukućani bili sigurni od uroka, veštica i nečistih sila.

Vatra na ognjištu na Badnji dan i Božić ne treba da se raspiruje duvanjem da vetar ne bi otresao pšenicu i da se stoka ne bi nadimala od trave. Umesto toga, vatra se raspiruje lisnatim granama.

Na jugu Srbije verovalo se da će momci i devojke koji za Badnje veče prespavaju na slami usnuti budućeg supružnika.

U nekim krajevima se veruje da božićnu sveću ne valja gasiti duvanjem, već hlebom natopljenim vinom.

Na Badnji dan valja posaditi neku biljku, jer se veruje da će se sigurno primiti.




Povezane vesti