On je najmlađi osuđenik nad kojim je izvršena smrtna kazna, a njegova priča inspirisala je

12.10.2018 4:48:44
Broj pregleda: 36
Podeli Tvituj Podeli na G+

Pravda je zaista zakazala u slučaju 14-godišnjeg Afroamerikanca Džordža Stinija koji je pre 70 godina osuđen na smrt električnom stolicom zbog ubistva dve belkinje.

Ako vam ova priča deluje poznato, kao da ste je već čitali ili da ste možda gledali film, niste se prevarili. Navodno, prema nekim teorijama Stiven King je inspiraciju za svoj roman Zelena milja, a prema kojoj je snimljen i istoimeni film, pronašao baš u ovom događaju.

U galeriji koja je pred vama, pročitajte detalje.

Džordž Sitni je posto najmlađa osoba koja je ikada pogubljena na električnoj stolici, a sudija je posle 70 godina utvrdila nedužnost ovog nesrećnog dečaka.

Bilo je to davne 1944. Njihova tela pronađena su u jarku u crnačkom delu grada, a obe su ubijene metalnom šipkom. Nije bilo svedoka ni fizičkih dokaza, a dečaku su tokom suđenja kršena ustavna prava. Nije imao verodostojnu odbranu, a njegovo priznanje, koje postoji u dve verzije, čini se da je bilo iznuđeno, rekla je sudija Mulins.

Sudija Karmen Mulis je tek pre par godina oslobodila krivice nedužnog dečaka iz ruralnog dela Južne Karoline osuđenog da je na smrt prebio Meri Emu Tejms (7) i Beti Džun Biniker (11) u gradiću Alkolu u kom je bila postavljena segregacija. Devojčice su otišle u vožnju biciklom nakon čega im se izgubio svaki trag.

Kao što je porota i preporučila, prema Stiniju nije iskazano milosrđe. Ubijen je 16. juna 1944. godine u zatvoru u Kolumbiji. Dok je hodao ka gubilištu pod miškom je nosio bibliju koju su čuvari iskoristili kao podlogu za sedenje na električnoj stolici, jer je dečak bio prenizak (155 centimetara).

Dželati su triput morali da puštaju 2.400 volti struje kroz malo telo Džorža Stinija Mlađeg pre nego što je ispustio dušu u mukama. Od trenutka hapšenja, do njegove smrti na električnoj stolici, prošao je samo 81 dan.

Jedan od građana je guverneru Olinu Džonstonu napisao protestno pismo, navodeći da je pogubljenje dece rezervisano za Hitlera”, što su bile veoma teške reči 1944. godine, usred rata SAD protiv nacističke Nemačke.

Dečakove sestre i brat svedočili su ove godine na suđenju na kom se ponovo razmatrala presuda.

Odveli su mi brata zauvek, a moja majka se nikada posle toga nije nasmejala. Volela bih da njegovo ime bude oslobođeno krivice, rekla je Ejmi Rafner (78).

Porodica ubijenih devojčica protivila se ovakvoj odluci pojašnjavajući da je ostalo vrlo malo materijalnih dokaza sa prvog suđenja, kao i da je nemoguće utvrditi šta se tačno dogodilo pre nekoliko decenija u sudnici. Davne 1944. suđenje je trajalo samo tri sata. U poroti su sedeli isključivo belci, i to muškarci, a trebalo im je samo 10 minuta da osude Stinija. Tri meseca kasnije poslali su ga na električnu stolicu.




Povezane vesti