"SEDELI SU DOK SE ODAVALA POŠTA TITU" Doušnik u SANU godinama cinkario

13.2.2018 0:46:39
Broj pregleda: 8
Podeli Tvituj Podeli na G+

U Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU) godinama je radio doušnik tadašnje Državne bezbednosti, koji je službi slao cinkaroške, potkazivačke izveštaje.

„Blic“ je imao uvid u izveštaj doušnika za 1985. godinu i do 18. aprila 1986. godine pod radnim naslovom “Neka pitanja koja su pokrenuli pripadnici građanske desnice u okviru odbora i komisija SANU” u kojem potkazuje članove Akademije. Izveštaj je bio pisan za savezni DB, a prosleđen je Stanetu Dolancu, tadašnjem članu Predsedništva SFRJ.

REHABILITACIJA JOVANOVIĆA

Prvi datum u izveštaju je 5. maj 1985, gde doušnik izveštava o nameri akademika da rehabilituju Slobodana Jovanovića.

“Članovi ‘Odbora za genocid srpskog naroda’ (Odbor za skupljanje građe o genocidu protiv srpskog naroda i drugih naroda u Jugoslaviji u Drugom svetskom ratu) SANU imaju nameru da pripreme za izdavanje sabrana dela Slobodana Jovanovića, nakon što je ‘Prosveta’ odustala od publikovanja ovih dela”, piše u izveštaju. Štampanje sabranih dela Slobodana Jovanovića, jednog od najpoznatijih srpskih naučnika i državnika, čiji se lik danas nalazi na najvrednijoj novčanici od 5.000 dinara, zabranio je tadašnji predsednik Saveza komunista Beograda Slobodan Milošević.

GREH JE SEDETI

Sledeći datum u izveštaju je 7. jun 1985. u kojem doušnik izveštava da su čuveni srpski pesnik i književnik Matija Bećković i Borislav Mihajlović Mihiz, jedini ostali da sede, kada su svi ustali prilikom odvanja pošte Josipu Brozu Titu i ratnim žrtvama. Inače, Mihajlović je prisustvovao skupu iako nije bio akademik.

Tri dana kasnije cinkaroš izveštava da su u Odboru za istoriju književnosti SANU u toku pripreme za izdavanje “Antologije tekstova o javnom mnjenju”.

“Cilj je da se pokaže da je u predratnoj Jugoslaviji bilo više demokratije i razumevanja za javnu reč, misao i slobodu stvaralaštva i umetničkog izražavanja. U knjizi će biti apostrofirane ličnosti koje su doprinele ‘velikoj demokratiji’ u staroj Jugoslaviji, Pavle Karađorđević i Nikolaj Velimirović. Knjiga treba da uporedi demokratičnost i blagostanje u kulturi u predratnom društvu sa sadašnjom ‘staljinističkom demokratijom’ i da bude u ‘funkciji borbe za veće slobode misli i izražavanja našeg društva’”, piše doušnik, mešajući lične impresije i navode iz dokumenata u koja je imao uvid.

GRAĐA O GENOCIDU

Sledeći izveštaj od 10. jula 1985. odnosi se ponovo na Odbor za skupljanje građe o genocidu protiv srpskog naroda i drugih naroda u Jugoslaviji u Drugom svetskom ratu.

“Na sastanku Odbora V. Dedijer (akademik Vladimir Dedijer, književnik i učesnik NOB) održao je referat na temu ‘Problemi genocida i o ratnim gubicima stanovništva’ i izneo je da će, u slučaju da se ne obezbede sredstva, zajedno sa D. Ćosićem (književnik i akademik Dobrica Ćosić) i drugim učesnicima ovog poduhvata preko šire čitalačke publike prikupljati sredstva”, piše denuncijant.

Sledeći izveštaj od 17. oktobra 1985. odnosi se na dešavanja na Odboru za društvene nauke SANU održanom dva dana ranije.

“Lj. Tadić (kasnije akademik Ljubomir Tadić, među pokretačima Demokratske stranke 1990) nije dobio dvotrećinsku većinu glasova koja mu je bila neophodna da se kandiduje za dopisnog člana SANU. Sednica je protekla u uzajamnom optuživanju M. Markovića (akademik Mihailo Marković, filozof) i R. Lukića (akademik Radomir Lukić, pravnik), koji su se suprotstavili načinu predlaganja Lj. Tadića”, izveštava doušnik.

SRBI NA KOSOVU

Poslednji datum iz izveštaja je 18. april 1986, gde doušnik piše da Međuodeljenski odbor za proučavanje Kosova SANU priprema “Memorandum” u kome bi bio obuhvaćen položaj srpskog naroda u kulturi i obrazovanju u SAP Kosovo i Metohija.

“Uzgred bi trebalo da bude pomenut i kulturni život u Hrvatskoj i Vojvodini. Odbor je formirao Komisiju čiji su članovi zaduženi da napišu tekstove o pojedinim segmentima ovog problema. U izradu ‘Memoranduma’ uključeni su D. Ćosić, M. Marković, Dimitrije Bogdanović, Dejan Milanović, P. Palavestra i drugi (ovi akademici nisu bili uključeni u izradu čuvenog nacrta Memoranduma SANU koji je potresao SFRJ)”, javlja denuncijant.

Predao agentima DB nacrt Memoranduma

Za ovog doušnika iz SANU sumnja se i da je pustio agente DB da uđu noću u zagradu Akademije i uzmu čuveni nacrt Memoranduma o stanju u Jugoslaviji. “Blic” je već objavio kako su DB i tadašnji svemoćni član Predsedništva SFRJ Stane Dolanc zloupotrebili nikad usvojeni nacrt Memoranduma za napad na SANU. Objavili smo strogo poverljiv izveštaj od 25. septembra 1986, koji je sačinio tadašnji savezni sekretar unutrašnjih poslova (ministar policije SFRJ) Dobrosav Ćulafić za Dolanca.

Napominjem da se do materijala došlo merama Službe i fotokopiran je u toku noći, tako da tekst nije potpuno vidljiv za čitanje navodi se u tom strogo poverljivom izveštaju Ćulafića.




Povezane vesti