Roditeljima poželela laku noć, i u trenu otišla u smrt

18.7.2017 18:30:31
Broj pregleda: 41
Podeli Tvituj Podeli na G+

Novosti” u Velikoj Plani sa porodicama nesuđenih mladenaca, koji su stradali u nesreći kod Budve. Irena Zlatković (29) i njen dečko Veljko Radisavljević (33) danas će biti sahranjeni

LAKU noć mama laku noć tata. Ovo je poruka, koju smo veče pre nesreće primili od naše devojčice. Nismo ni slutili da je poslednja. Bog je uzeo našeg anđela. Ali, zašto, ne znam. Niko od nas nikad nije uradio ništa loše, pogotovo ne ona. Ne znam kako ću da živim bez moje mezimice.

Ovako je juče, skrhan bolom, govorio Momčilo Zlatković iz Velike Plane, o ćerki Ireni (29) koja je pre tri dana stradala u saobraćajnoj nesreći nedaleko od plaže Jaz, kod Budve. Život je izgubio i njen dečko i komšija iz Velike Plane, Veljko Radisavljević (33), koji je kobne noći vozio motor. Tada se sudario sa golfom” mojkovačkih registarskih tablica.

Stan Zlatkovića, nedaleko od centra grada, zavijen je u crno. Tuga gotovo opipljiva.

Kažu da sam ispuštao neke neljudske krike one noći ispred naše policijske stanice, pošto mi je oko ponoći prijatelj javio da sam izgubio ćerku priča Momčilo dog ga suze guše. Pola grada plače za njom. Takva je to devojka bila. Moj ponos. Moja velika sreća. Njena je majka često znala da kaže: Kad me ona zagrli, i u najtežoj muci, sav mi teret nestane”.

Majka Nadežda, stariji brat Igor i otac Momčilo, izgubili su, kažu, sjajnu zvezdu svoje porodice. Uvek nasmejanu, pozitivnu, borbenog duha, upornu, vrednu, pametnu

Uvek sam govorila, blago meni što je imam, a sada ponavljam, teško meni bez nje jedva govori majka Nada.

Danas će ispratiti ćerku na večni počinak i nema reči, kaže, da opiše svoju tugu.

Znajući kako se već godinama mučimo da ih odgajimo i odškolujemo, kako teško živimo nezaposleni i supruga i ja, iako nekada studenti generacije na svojim fakultetima, naš anđeo je odlučio da ode da radi preko leta i pomogne nam. Bez posla je i sin Igor koji je završio prava. Uvek sam se trudio da činim ispravno, pošteno, da pomognem priča nesrećni otac, kao da zauzvrat očekuje odgovor zašto ih je takvo zlo snašlo. Čuje se u kući gde se mimoilaze oni koji izjavljuju saučešće: Božja volja, Momo, nema tu objašnjenja”

Poslednji put sam je video pre desetak dana, kada sam joj u Kragujevcu, gde je završavala Medicinski fakultet, pomagao da se spakuje za put u Crnu Goru. Rekla mi je: Tata, još su mi dva ispita ostala do diplome, sad je vreme da ja vama malo pomognem”. Čisto srce, dobre namere, to ju je krasilo kroz suze govori Momčilo.

Nadežda i Momčilo Zlatković

Irena je radila u hotelu Admiral” na Svetom Stefanu već desetak dana, kada joj se pridružio momak Veljko Radisavljević, sa kojim je tek počela da se zabavlja.

Bili su euforični, zaljubljeni, i jedva su čekali da se vide priseća se Marija Radisavljević, Veljkova sestra. Moj budući suprug Sloba i ja smo ga molili da nas sačeka još nekoliko dana da idemo zajedno, ali nije se dalo. Sad je sve uzalud U svima nama koji ga toliko volimo, kojima je ulepšavao život svojim smehom, svojim vedrim duhom, dobrotom i darežljivošću, ostaće iza njega nenadoknadiva praznina. Ali, dok moje srce bude kucalo, i njegovo će u meni.

U dvorištu porodične kuće Radisavljevića, u kojoj je poslednjih godina Veljko živeo sam, okupilo se mnogo prijatelja, komšija, rodbine. Dočekuju ih u suzama, u crnini, sestra Marija i otac Vladeta. Majka Biljana je u Crnoj Gori. Otišla je da dopremi telo stradalog sina.

Veljkova sestra Marija Radosavljević i prijatelj Igor Mecinaj / Foto A. Stanković

Koliko se samo radovao mojoj svadbi, koja je zakazana za 17. septembar, mesecima je samo o tome govorio priča Marija. Bili smo mnogo bliski i vezani. On je držao zlataru u centru grada, a nedaleko od njega je turistička agencija koju vodim. Svakog dana smo bili zajedno. Mnogo su ga voleli i školski drugovi iz Srednje juvelirske škole u Beogradu, a i drugari iz vojske. Svi će doći danas na sahranu.




Povezane vesti