Ruski naučnici pokušavaju da SPASU ZEMLJU tako što će ponovo da UZGAJAJU MAMUTE

15.5.2018 23:46:22
Broj pregleda: 12
Podeli Tvituj Podeli na G+

Ruski naučnici tragaju za načinom da ožive ekosistem ledenog doba, kad je zemljom vladao vuneni mamut, a postoji ozbiljan metod za to koji se može smatrati i suludim, piše “Siberijan tajms”. Njihov cilj je da dokažu da će ponovno vraćanje tih životinja povratiti pejsaž izgubljen u praistorijsko vreme i tu leži ključna stvar – oni veruju da će time sprečiti otapanje sibirskog leda, koje je posledica globalnog otopljavanja.

Tako su jakovi dovezeni splavovima i kamionima do svog doma, a krdo bizona čeka na Aljasci da se premesti u park, 20 kvadratnih kilometara prostranoj “laboratoriji” tundra koja bi mogla biti mapa za spas naše planete.

Fondovi za ovaj projekat se skupljaju onlajn. A nakon bizona slede mamuti. Ne radi se baš o podizanju iz mrtvih, ali skoro da je tako. Naučnik sa Harvarda Džordž Čerč i njegov tim bi to uradili uz pomoć DNK izvađenog iz davno izumrle životinje, koja je pronađena savršeno očuvana u arktičkom ledu nakon smrti pre 42.000 godina.

Kad se uzgoji ovaj novi hibrid, “Pleistocenski park” će biti njegov novi dom. Ovaj park vode otac i sin – Sergej i Nikita Zimov. O njima se već pisalo, ali sada Nikita, direktor “Pleistocenskog parka” objašnjava o čemu se tu zaista radi.

-Arktički led se topi. To će uzrokovati katastrofalno globalno otopljavanje. Mi stvaramo severni Serengeti (nacionalni park- prim. nov.) da to sprečimo – rekao je Nikita, pozivajući se na jedinstveni ekosistem u Africi, preciznije Tanzaniji i Keniji, koji ima oko 70 vrsta sisara i 500 vrsta ptica.

Kako se klima zagreva, led na Arktiku se topi. Uskoro će se “otključati” ogromne rezerve ugljenika i doći će do katastrofalnih posledica globalnog zagrevanja. Prirodni pašnjaci, koje održavaju brojne životinje koje pasu, imaju kapacitet i da uspore klimatsko zagrevanje i da spreče led od daljeg topljenja.

-Ovde u najudaljenijem uglu Sibira moj otac Sergej i ja oživljavamo “mamutsku stepu”, ekosistem iz ledenog doba. Ponovno oživljavanje ovog ogromnog područja Arktika ne samo što će stvoriti severni Serengeti već je – što je najvažnije – vitalna alatka smanjenja globalnih klimatskih promena – kaže Nikita.

Njegova porodica je poslednjih 20 godina potrošila gomilu vremena i sve finansije da stvori Pleistocenski park. Trenutno imaju više od 90 velikih biljojeda u parku, uključujući na zimu adaptirane jakutske konje, losove, muflone, irvase, evropske bizone, jakove i ovce.

-Te životinje su pokazale da je moguće transformisati ekosisteme i ponovo ustanoviti visoko produktivne pašnjake uvođenjem velikih biljojeda – navodi Nikita.

Porodica ima 20 kvadratnih kilometara ograđenog zemljišta, izgrađenu infrastrukturu i instaliranu opremu za nadzor. Da bi doveli životinje u Park sami su išli na ekstremne ekspedicije. Putovali su malim brodovima kroz Severni ledeni okean do Vrangelovog ostrva i vozili vojni transportni kamion od mongolske granice, te plovili hiljadama kilometara duž zaleđenih reka kroz divljinu. Međutim, za umanjenje globalnog zagrevanja veličina njihovog parka nije dovoljna, pa je pokrenuto skupljanje novca onlajn kako bi se ljudi uključili o projekat i sprečili otapanje leda u velikim razmerama.

-Prošle godine smo sakupili novac na internetu da dovedemo jakove i bizone u Pleistocenski park. Sakupili smo 106.000 dolara uz pomoć 750 korisnika. U junu smo prešli 10.000 kilometara kamionima i splavovima, preko nekih od najudaljenijih teritorija na Zemlji, da bi preneli 10 jakova u njihov novi dom. Jesen i zimu smo proveli tragajući za bizonima. Najbolji koje smo našli su bili u posedu starosedelačkog plemena na Aljasci. Tamo smo kupili 12 mladunaca bizona – ispričao je Nikita.

Kupljeni bizoni su trenutno na Aljasci, čekajući da otputuju za Pleistocenski park.

-Bizon je bio ključna vrsta u stepskom ekosistemu mamuta u prošlosti i očekujemo da preuzme dominantnu ulogu u modernim, visokoproduktivnim stepama – istakao je Nikita.




Povezane vesti