Stratfor: Evroazijski vojni savez nije protivteža NATO

11.1.2017 17:17:51
Broj pregleda: 26
Podeli Tvituj Podeli na G+
Evroazijski vojni savez okupljen oko Rusije, Organizacija za kolektivnu bezbednost i saradnju ODKB, ne predstavlja pravu protivtežu NATO, a u 2017. će se suočiti sa sve većim izazovima za održanje kohezije i efikasnosti, ocenio je danas analitički centar Stratfor.

Razlozi iz kojih će domet i kapacitet te organizacije ostati ograničene su tenzije zemalja članica ODKB, pre svega bivšeg Sovjetskog Saveza, kao i otpor Moskve prema uplitanju tog saveza u inostrane sukobe.

"Ipak, ODKB će ostati održiva platforma za zajedničke vojne vežbe i druge oblike uske bezbednosne saradnje, mada će Rusija u velikoj meri zavisiti od drugih metoda za povećanje prisustva u regionu", navodi se u analizi Stratfora.

Na Samitu ove organizacije 26. decembra jasno se videlo koliko su duboke podele unutar ODKB, budući da zemlje po drugi put nisu uspele da imenuju zamenika za odlazećeg generalnog sekretara Nikolaja Bordjužu, a nema velikih izgleda ni da će se konsenzus o tom ili drugim pitanjima postići do aprila, za kada je planirana sledeća konferencija ODKB.

"Dok se ne povećaju kohezija i kapaciteti organizacije, Rusija će morati da se osloni na druge načine za širenje vojnog prisustva i političkog uticaja širom Evroazije", navodi Stratfor.

U analizi se podseća da je organizacija oformljena 1992. godine nakon raspada Sovjetskog Saveza, kada je nastajao i Zajednica nezavisnih država, a cilj je bio da se podstakne i olakša bezbednosna saradnja medju potpisnicima, pri čemu je trebalo da važi načelo da napad na jednu zemlju ima posledice kao da su napadnute sve.

U prvim godinama u organizaciji su bili Rusija, Belorusija, Gruzija, Jermenija, Azerbejdžan, Kazahstan, Uzbekistan, Kirgistan i Tadžikistan, s tim što su do 1999. tri zemlje izašle iz ovog saveza – Uzbekistan, Gruzija i Azerbejdžan, koje su počele da se udaljavaju od Rusije.

Moskva je ovaj blok smatrala načinom za jačanje uticaja na susede, i predstavljala ga je ostatku sveta kao protivtežu NATO. Vojne vežbe članica postajale su veće, a stvaranje kolektivne snage za brzu reakciju ODKB u 2009. povećalo je kredibilitet i prestiž organizacije u svetu.

Medjutim, usledio je niz dogadjaja koji su razotkrili ograničenja ODKB, a Stratfor navodi odbijanje organizacije da reaguje 2010. kada je izbilo nasilje izmedju Uzbekistanaca i Kirgiza u južnoj Kirgiziji i dve godine kasnije prilikom okršaja pobunjenika i vojnih snaga u istočnom tadžikistanskom regionu Gorno-Badakšan.

"Nedostatak volje ODKB da inteveniše u Kirgiziji i Tadžikistanu otvorilo je pitanje prave misije i kapaciteta ovog bloka. Najzad, neredi u ove dve države predstavljali su najveće bezbednosne izazove koje je ovaj savez ikada zabeležio unutar svojih granica, a učinio je veoma malo da ih reši", navodi se u analizi Stratfora.

Sukob Rusije sa Zapadom nakon preokreta politike u Ukrajini predstavljao je dodatni pritisak na ovaj savez, a Moskva se uključila u sukobu u Ukrajini i nakon toga i u Siriji, nategnuvši svoj vojni kapacitet.

U isto vreme, neke članice ODKB, Belorusija i Jermenija, počele su da preispituju svoje odnose sa Zapadom.

Situacija je počela da se menja u korist Rusije 2016. godine kada se Zapad zadubio u sopstvene ekonomske probleme i politička previranja, od Bregzita do problematičnih izbora u SAD.

To je Rusiji dalo mogućnost da povrati deo uticaja koji je izgubila u nekadašnjoj sovjetskoj sferi uticaja, a ova promena verovatno se nigde nije jasnije odrazila nego u ODKB budući da je u prethodnih nekoliko meseci Moskva potpisala nove ugovore o vojnoj saradnji sa Belorusijom, Jermenijom, Kazahstanom i Tadžikistanom.

Navodi se da ipak taj napredak nije doveo do značajnih pomeranja u samom bloku, što se pokazalo i neuspehom da se izabere novi generalni sekretar organizacije zbog nedostatka kvoruma.

Prema pisanju Stratfora, nedovoljno prisustvo članica nije puka slučajnost, jer je Rusija navodno obećala to mesto jermenskom predstavniku, sa čim se ne slažu Kazahstan i Belorusija zbog novog sukoba te zemlje sa Azerbejdžanom oko separatističkog regiona Nagorno-Karabah.

Iako ovo nije nerazrešiva situacija, i može se prevazići time što bi Rusija predložila manje kontroverznog kandidata, a moguće je i da se Rusija založi za veću integraciju u oblasti naoružanja i inicijativa raketne odbrane, ODKB ipak neće uspeti da postane vojni savez poput NATO.

Ta organizacija će ostati platforma za ograničenu vojnu saradnju a Rusija i dalje neće biti raspoložena da od te organizacije zavisi rešavanje bezbednosnih pitanja u pojedinačnim članicama, zaključuje se u analizi Stratfora.



Povezane vesti