Tužilaštvo u Hagu se protivi suđenju radikalima u Srbiji

16.5.2018 23:46:23
Broj pregleda: 7
Podeli Tvituj Podeli na G+

Dugoročno rešenje za normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine podrazumeva održivo i realistično rešenje zasnovano na međunarodnom pravu, kaže komesar za pregovore o proširenju Johanes Han.

”Sledeći korak je, kaže, podizanje normalizacija na sveobuhvatni nivo, a na dvema stranama je da uz pomoć Federike Mogerini definišu sadržaj pravno obavezujućeg sporazuma”.

Han ocenjuje da je dosadašnji tok dijaloga Beograda i Prištine doveo do značajne normalzacije odnosa dve strane.

Hašim Tači, Federika Mogerini i Aleksandar Vučić

”Predsednici Hašim Tači i Aleksandar Vučić su u julu 2017. godine kroz dijalog kome posreduje visoka predstavnica počeli rad na sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa u formi pravno-obavezujućeg sporazuma. Tokom godina dijalog je doveo do značajne normalizacije odnose između Beograda i Prištine, a sledeći korak je da se ta normalizacija dovde na sveobuhvatni nivo. Na dvema stranama je da definišu sadržaj tog pravno-obavezujućeg sporazuma” objašava Johanes Han.

Razmena teritorija

Han ponavlja da će od sveobuhvatne normalizacije odnosa dobrobit imati i Beograd i Priština, i da će to biti od vitalnog interesa za nastavak njihovog evropskog puta. Govoreći o razmeni teritorija, on je ocenio da ne veruje da strane u dijalogu žele da o svojoj pregovaračkoj strategiji diskutuju preko medija.

On kaže i da ono što EU sada očekuje u okviru dijaloga jeste da se dogovor o Zajednici srpskih opština (ZSO) u potpunosti primeni bez odlaganja. ”Dogovor predviđa da se nacrt statuta ZSO izradi za četriri meseca od početka rada na nacrtu.

Kosovski premijer dao je mandat upravljačkom timu da počne rad na nacrtu 4. aprila što znači rok do 4. avgusta”, kaže komesar za proširenje. Međutim, Han nije odgovorio šta će biti ukoliko se zacratni rok za izradu statuta ZSO probije niti da li će takav čin obesmisliti ceo tok dijaloga.

Samit u Sofiji

Kada je reč o predstojećem samitu EU Zapadni Balkan koji se održava 17. maja u Sofiji, evropski komesar kaže da će to biti još jedna istorijska odrednica u odnosima EU i Zapadnog Balkna. On je najavio da će tokom samita Evropska komisija predstaviti obiman finansijski paket koji će podržati ključne projekte u oblasti povezivanja na Zapadnom Balkanu, ojačati regionalnu saradnju i pomoći da se Zapadni Balkna još čvrše veže za EU.

Zapadni Balkan

Pored mnogih komentara da samit u Sofiji neće pružiti direktnu podršku procesu proširenja EU, kao i da novi nacrt budžeta EU do 2027. godine nije predvideo novac za eventualne buduće članice, komesar Han kaže da ”porširenje ostaje ključuno u odnosima EU prema Zapadnom Balkanu” i da se to reflektuje i kroz Stregiju proirenja i novi budžet EU.

”Kao prvo, predložena nova konstrukcija diplomatskih instrumenta EU fokusira se na prioritete što uključuje i Zapadni Balkan i povećava fondove za taj region. Istovremeno član 19 predloženog budžeta crno na belo kaže da će biti prerađen ukoliko dođe do prijema novih članica. Tačno to se dogodilo i kada je Hrvatska 2013. godine ušla u EU zaključio je komesar Han.




Povezane vesti